поарно (прил.) - да (сврз.)

„Млади луѓе" — си правеше сметка — „поарно да не ѕурат во невестата Јовка.
„Крпен живот“ од Стале Попов (1953)
Ата ќе а најде! Арно е да дојде, ама поарно да не иде.
„Крпен живот“ од Стале Попов (1953)
Поарно да земам. Ќе одам, па што сака нека биде. (Поаѓа.)
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Поарно да ја немам, да ја пресечам, кога е испоганета вака!
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
ЕФКА: (Однадвор.) Ајде, деца, доста ви е!
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
ТОМЧЕ: А мојот татко, поарно да го немам! Катил, намќор! Човек без душа, без срце!
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
НАЦА: Поарно да си погледаш во ноктот, отколку во саатот.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Што му би? Беше курдисан.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Јас сакам: што дава левица, да не знае десница.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
АРСО: (Трогнат од неговите солзи за малку и сам да просолзи.) Песна!
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Поарно да го разбудам. (Доаѓа до вратата и внимателно ослушнува.) Грчи ли, грчи!
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Животот ти е донегде како огледало: насмеј се, ќе ти се насмее, намурти се, ќе ти се намурти. Поарно да се смееме и да се веселиме!...
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
АРСО: Сега, тоа ти е, кога не сакаше да се стрпиш и да помолчиш.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Се пробива меѓу луѓето што се растоварат и го подзабрзува братчето Поарно да останеше во вагонот, вака можам и тебе да те загубам!
„Исчезнување“ од Ташко Георгиевски (1998)
- Колку ми е срам! Поарно да не сум жив. Отсега нема да бидам таков!
„Авантурите на Дедо Мраз“ од Ристо Давчевски (1997)
- Си велам: ако на играчкиве не им најдам верна дружинка што ќе игра со нив, поарно да си умрам.
„Авантурите на Дедо Мраз“ од Ристо Давчевски (1997)
- Поарно да чујат големите, отколку господ, вели Григор, оти господ ја ќе чуе, ја не ќе чуе.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
Не знам како е поарно да се умре: Намерно како јунак или ненамерно, како згазена бубачка.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
- Тука сум Ѕвездане, велам, ама поарно да не сум.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
Туку дојди, рака да фатиме, вели. - Да ми се фатиш, вели Наќе, поарно да ми се исуши раката, отколку со тебе да се поздравам, вели.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)